Декор и костими су израђени у радионицама Народног позоришта у Београду.
О драми Бизарно
Драма Бизарно је на Конкурсу Стеријиног позорја 2008. године изабрана међу пет најбољих и штампана у часопису „Сцена“. Исте године је преведена на енглески језик и објављена у специјалном броју „Сцене“ на енглеском језику. Преведена је и на руски, бугарски и пољски језик. Праизведбу је имала у Босанком народном позоришту у Зеници у марту 2010. године, у режији Петра Каукова. На регионалном фестивалу Позоришта / казалишта у Брчком, у конкуренцији аутора са еx-YU простора (Мирко Ковач, Анте Томић и др), по одлуци жирија којим је председавала драматуршкиња из Загреба, Мани Готовац, освојио је Награду за најбољи драмски текст. Драма Бизарно је штампана у ауторовој истоименој књизи драма у издању КИЗ „Алтере“ Београд и Шабачког позоришта.
...Бизарно је црнохуморна фуга о смрти, која се одвија на различитим нивоима једног солитера у којем живе наркомани, спонзоруше и мафијаши, а кроз коју провејава занимљиво пласиран осећај неизбежности трагичног исхода...
„Бизарно“ је прича о трауматизованом друштву и појединцима који се лече кроз агресију, деструкцију и самодеструкцију. Тај бизарни бесмисао борбе за живот у којем се губи наше достојанство и ломи кичма, кроз ову драму је доведен до крајности комичног очајања. Живот на ивици смрти, у којем убити или бити убијен, метафорички или буквално, открива екстремно неумеће живљења и вољења, кроз потребу и борбу за истим.
Кроз три приче које се догађају истовремено једнога дана у неком солитеру из комшилука, препознајемо оно што се дешава свакога дана у многим солитерима овог града. Прва прича се догађа на крову, друга у једном од станова вишеспратнице, а трећа у кафићу у сутерену. Кроз испреплетане судбине и бизарне случајности од крова до темеља, обесмишљени су животи свих ликова, њихове судбине, али и смрти. Солитер постаје метафора хијерархије и структуре криминализованог и трауматизованог друштва, која до апсурда изоштрава узроке и последице које нас свакодневно доводе до ивице симса. У оваквој структури драме, глумци играју више ликова који се срећу у различитим околностима, ситуацијама и односима, како би у новом метафизичком склопу, можда, једном досегли достојанство постојања. Занимљиво је да ни у једној од ових комбинација они нису у стању да помогну себи али ни другима.
„Бизарно“ је жанровски еклектична драма (...) у њој постоји много гротескних, трагично фарсичних, мелодрамских, комично трилерских, трагикомичних и апсурдних искакања, што смо инсценацијом додатно потенцирали и са тим се поиграли. Пре свега, ово је црна комедија, јер на бизарно духовит начин прелама језиве злочине, смрт, насиље, убиства и самоубиства, трауме, зависности, сексуално злостављање и експлоатацију жена, деструкцију и самодеструкцију, историјско и географско наслеђе и предодређење, кроз катаклизмично осећање безнађа у свакодневном животу и односима. Количина и брзина смењивања ових несрећа је доведена до апсурдно комичног и невероватног.
Снежана Тришић
(из интервјуа објављеног у Позоришним новинама)
ЖЕЉКО ХУБАЧ
Рођен у Тузли, 1967. године, дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Његови драмски комади су до сада 32 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији, Бугарској, Хрватској, Босни и Херцеговини и репризирани више од 1.000 пута. Представе рађене по његовим драмама и адаптацијама биле су у селекцији 39 позоришних фестивала (Стеријино позорје, Фестивал „Нова драма“ у Санкт Петербургу, Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал БиХ драме у Зеници, Дани комедије у Јагодини, ЈоакимФест у Крагујевцу, Фестивал луткарских казалишта у Ријеци, Међународни позоришни фестивал за дјецу у Котору и др.) и освојиле су више од 40 награда, а за драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 10 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994., Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002., Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004., Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта / казалишта БиХ 2010. и др).
Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски и пољски језик. Аутор је већег броја реализованих телевизијских емисија, два играна серијала и једне ТВ драме. Писао је позоришну критику за дневни лист „Данас“, био је уредник издања Музеја позоришне уметности Србије и позоришног часописа „Театрон“, главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду и драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Тренутно је драматург Народног позоришта у Београду и уредник Позоришних новина. Професионално се бави и позоришном режијом.
СНЕЖАНА ТРИШИЋ
Рођена је 1981. у Београду. Позоришну и радио режију је дипломирала 2009. на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и асистенткиње Алисе Стојановић. Значајније представе: Породичне приче Биљане Србљановић (Факултет драмских уметности, 2007.); Разред Матјажа Зупанчича (Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, 2009.); Самоудица Александра Радивојевића (Атеље 212, 2009.); Хеда Габлер Хенрика Ибзена (Народно позориште у Београду, 2011.); Пошто паштета? Тање Шљивар (Атеље 212, 2012.); Чудо у Поскоковој Драги Анте Томић / Маја Пелевић (Народно позориште у Суботици, 2012.); Народна драма Олге Димитријевић (Позориште „Бора Станковић“ у Врању, 2012.); Пинокио Карло Колоди / Јелена Мијовић (Градско позориште Подгорица, 2013.). Режирала јавна читања савремених драма: Одрон Доре Делбијанко (Народно позориште у Београду, 2010.); Народна драма Олге Димитријевић (Hartefakt Fond и Loud and Queer, Klub Gan, 2011.); Пошто паштета? Тање Шљивар (Атеље 212, 2011.); Вилинска прашина Димитрија Коканова (УК Пароброд, 2013.). Представе које је режирала су гостовале на многим фестивалима у земљи и иностранству и добиле бројне награде од којих су најзначајније: Чудо у Поскоковој Драги – Награда за најбољу представу на фестивалу Тврђава театар у Смедереву, 2013. Пинокио – Награда за најбољу представу на 21. которском фестивалу позоришта за дјецу, по оцени Дечјег жирија и Жирија града Котора, 2013. Хеда Габлер – Награда за најбољу представу на Фестивалу „Театар у једном дејству“ у Младеновцу, 2011. Самоудица – Награда за режију „Љубомир-Муци Драшкић“, Атеље 212 и Град Београд, 2009. Породичне приче – Награда за режију на SETKANI / ENCOUNTER 2008 (Интернационални студентски позоришни фестивал у Брну), Република Чешка, 2008. Награда „Др Хуго Клајн“ најбољем студенту позоришне режије у генерацији, Факултет драмских уметности, 2007.
Као добитник Кенедијеве стипендије (John F. Kennedy Center for the Performing Arts, U.S. State Department), учествовала је у програму за позоришне редитеље и похађала бројне радионице у Вашингтону, Њујорку и Чикагу, 2010. Од августа 2013. је стални редитељ Народног позоришта у Суботици.
