Тамара Драгичевић...........Дороти / Марија / Госпођа Вериндер Геђ
Превод: Ђурђа Тешић, Теодора Марковић
Сценограф: Зорана Петров
Костимограф: Горица Поповић
Корепетитор: Миша Цвијовић
Избор музике: Ауторски тим представе
Дизајн звука: Драган Стевановић – Багзи
Дизајн светла: Драган Масларевић
Реализација звука: Мирослав Петруљевић
Организатор: Невена Вучковић
Инспицијент: Миленко Адамов
Суфлер: Јелена Твртковић
„Славна Флоренс“, по тексту британског драмског писца Питера Квилтера, jе истинита прича о Флоренс Фостер Џенкинс, најгорој певачици на свету, која је четрдесетих година у Њујорку била омиљена музичка атракција. Флоренс Џенкинс се прославила оперском каријером, иако није умела да пева. Комад прати њен живот у време када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги холу!
Једини проблем била је чињеница што је сирота Флоренс сваку салву смеха из публике нехајно одбацивала као професионалну љубомору. Публика је била одушевљена њеним „фантастичним гласовним могућностима“ и за концерт ове сопранисткиње без трунке слуха увек се тражила карта више.
Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича, јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични ентузијазам били толико заразни да су били јачи од недостатка талента.
Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први пут је изведен у Лондону, на Вест Енду 2005. године, када је био номинован за престижну „Лоренс Оливије“ награду као најбоља нова комедија.
ПИТЕР КВИЛТЕР
Савремени енглески драмски писац који је, својим комадима у доброј мери „освежио“ сцене на Вест Енду и Бродвеју и чија су дела преведена на 27 језика и играна у више од 40 земаља света.
Рођен је у Колчестеру у Енглеској и дипломирао на Универзитету Лидс. Живео је 14 година у Лондону, пре него што је емигрирао на Канарска острва, чији је и данас држављанин. Пише за радио, телевизију и позориште.
Почео је да пише 1998. године. Његово прво дело је женски комад „Подигни завесу“, након кога следи мјузикл „Дух из Кентервила“ по Оскару Вајлду, који је направио огроман успех у Великој Британији. Свој деби на Вест Енду имао је са поп мјузиклом „Бој Бенд“ у Гилгуд Театру. Питер Квилтер доживљава свој први интернационални успех са мјузиклом „На крају дуге“, причом о последњим месецима живота глумице Џуди Гарланд, 2005. године, за коју је добио три номинације за награду Тони.
Његов други велики хит је музичка комедија „Славна Флоренс“, која је имала светску премијеру 2005. године на Вест Енду. Представа је номинована за престижну награду „Лоренс Оливије“, као најбоља нова комедија. Ова комична, али и дирљива прича о Флоренс Фостер Џенкинс, најгорој певачици на свету, доживела је вансеријски успех у Лондону. Од тада је овај комад видело преко милион гледалаца у позороштима широм света, укључујући Кејптаун, Рим, Праг, Варшаву, Амстердам, Рио де Женеиро, Торонто, Чикаго, Мадрид, Сиднеј и Њујорк.
Реч редитеља
Живети слободно и радити оно што највише волиш, зар то није сан свакога од нас? Али шта ако недостаје главни састојак за остварење сна - таленат? Пред нама је особа чију жељу и упорност ни земљотрес не може зауставити, особа која се увек нада најбољем и за коју је реални свет прецењен, јер је много лепше живети у облацима. Пред нама је Флоренс Фостер Џенкинс, најгора оперска певачица свих времена, или, како ју је тадашња критика звала „Прва дама сумњивих нота“. Њена особеност и ексцентричност дирнуће вас и насмејати до суза, а њена љубав према уметности подсетити да пре сваке жеље за славом треба да постоји искрена вера у лепши и креативнији свет.
ЂУРЂА ТЕШИЋ
Дипломирала позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године.
Режирала је представе:
Црта, Дамира Вијука (Битеф театар, 2000.),
Казанова, Дејвида Грега (Српско народно позориште у Новом Саду, 2002.),
Црно млеко, Василија Сигарева (Народно позориште у Београду, 2003.)
Тајна Грете Гарбо, М. Гаврана (Позориште и опера Мадленијанум, 2012.),
Огвожђена,Г. Баланчевића (Народно позориште у Београду, 2013.),
Успаванка за Вука Ничијег, Ксеније Поповић / Б. Мијовић (Народно позориште у Београду / Будва Град Театар, 2013.)
За представу Господар мува, добила је Специјалну награду за нове позоришне тенденције на међународном Тиба фестивалу, 2010. године.
ФЛОРЕНС ФОСТЕР ЏЕНКИНС
Рођена у Филаделфији (1868.) у веома богатој породици, Флоренс Фостер Џенкинс врло рано показује жељу да пева. Као дете узима часове музике, али њен отац одбија њене молбе да је пошаље у Европу да студира музику. Флоренс бежи од куће у Филаделфију са својим будућим мужем Френком Џенкинсом и користи време да учи музику, следећи свој сан. Године 1909. умире Флоренсин отац остављајући јој у наследство огромно богатство. Сели се на Менхетен и улази у тадашње високе друштвене кругове Њујорка. Извођачку каријеру започиње 1912. године, певајући прво музичке рецитале и хуманитарне концерте у сопственој продукцији пред публиком у којој су били њени пријатељи. Иако није знала добро да пева, била је права звезда и култна музичка фигура тридесетих и четрдесетих година у Њујорку. Њени наступи, крештав глас, необични костими и посебан доживљај, будили су машту гледалаца. Године 1944., организује наступ у највећој концертној дворани у Америци - Карнеги холу, у потпуности о свом трошку. Постиже огроман успех, свих три хиљаде карата продато је недељама унапред, а више од две хиљаде људи остало је иза врата. Недељу дана после ове највеће представе њеног живота, Флоренс је добила срчани удар. Умрла је месец дана касније, 26. новембра 1944. године.
ОСВОЈИТИ СЛОБОДУ
Како је лепо веровати! Волети нешто или некога и борити се за то свим срцем! И кад си у својој љубави и вери истрајан - онда си слободан! Заразићеш људе око себе том слободом и љубављу. Донећеш радост.
Таква је била Флоренс Фостер Џенкинс: величанствена у вери и љубави према музици. Ништа је није могло зауставити. Певала је свог Моцарта упркос свему! Њена устрајност и храброст немају никакве везе са данашњим ловцима на брзу славу и на место међу звездама.
Данас то мало кошта. Лако се постиже. И не вреди ни по луле дувана! Јер данас нема оне искре, жара, нема узлета, нема величанственог и узвишеног.
Сетимо се зато Флоренс Фостер Џенкинс, њене страсти и њеног лета до слободе. Пријаће нам свима.
