Завичајни музеј Алексинац у сарадњи са ПТТ музејом из Београда организује изложбу „160 година телеграфа у Србији”, која ће бити отворена од 15. септембра до 15. октобра 2015. год.

Изложбом „160 година од увођења телеграфског саобраћаја у Србији” ПТТ музеј обележава значајан јубилеј телеграфије (1855–2015.), богато илуструјући развој овог организованог система брзе комуникације на даљину.

Посетиоци ће моћи да виде бројне телеграфске апарате, од најранијих типова до каснијих модела (Морзеов, Хјузов и Бодоов телеграф), затим делове за апарате, тастере, релеје, батерије, изолаторе, каблове, оригинална документа која се односе на законску регулативу ове области, разне указе о постављењу, обрасце телеграма, признанице, занимљиве фотографије телеграфиста и телеграфских станица.

Увођење телеграфа у Србији 1855.

Први телеграфи у Србији појавили су се свега 11 година након примене у свету (1844. године успостављена је телеграфска веза између Балтимора и Вашингтона).

          Идеја о увођењу јавног телеграфског саобраћај у Србији родила се 1854. године, с једне стране због задовољења унутрашњих привредних потреба наплатом транзитних такси, а с друге стране да се изађе у сусрет појединим европским државама које су тражиле најкраћу везу са Истоком.

Године 1854. у Беч је послат Миливоје Петровић-Блазнавац ради набавке телеграфских апарата и ангажовања стручњака. Почетком новембра у Србију су дошли комесар Аустријске телеграфске управе др Милицер и инжењер Еразмус Кломинек са потребним телеграфским материјалом. На утврђеној траси Београд–Алексинац и одвајању линије од Јагодине до Крагујевца, већ су били распоређени стубови и радне екипе су започеле са укопавањем стубова и монтирањем жице. Ова линија подигнута је за непуна четири месеца и била је дугачка 26 миља.

Телеграфска штација у Београду прво је успоставила везу са Земуном, који је био у саставу Аустрије, и на тај начин је отпочео међународни телеграфски саобраћај. Каблови су били превучени, на стубовима, преко Саве. Саобраћај је заживео 17. марта (по старом календару) 1855. године депешом која је у Београд приспела тачно у 17:05. До тада су депеше из Беча за Београд примане у Земуну и чамцима превожене у Београд. Веза са Аустријом ишла је линијом: Земун–Петроварадин–Сегедин–Пешта–Братислава–Беч.

План је био да се прва телеграфска веза у унутрашњем саобраћају успостави између Београда и Алексинца. Међутим, на линији код Јагодине дошло је до квара, те је први телеграм послат из Крагујевца, 3. априла 1855. године у 12:45, док је 11. априла послата прва депеша из Алексинца за Београд. Ова телеграфска веза ишла је линијом: Београд–Смедерево–Баточина–Багрдан–Јагодина–Крагујевац–Ражањ–Алексинац. Након Београда, Алексинца и Крагујевца, телеграфске станице добијају и Јагодина, Неготин, Смедерево, Књажевац Пожаревац, Неготин, Шабац, Чачак, а потом и остали градови.

Први телеграфски прописи и закони

Први телеграфски прописи донети су у мају 1855. године и односили су се на заштиту новоподигнутих телеграфских линија. Сами чувари линија – пандури, ангажовани су нешто раније, у новембру 1854., и били су задужени да обилазе линије, чувају их и врше потребне поправке. Донето је и наређење да се телеграфски стубови заграде шибљем и трњем, како их стока не би упропастила.

Упоредо са припремним радовима на подизању телеграфске линије, Попечитељство внутрених дела предузело је мере да се изради и посебни „Казнителни закон” за заштиту телеграфских постројења.

Први „Телеграфически закон” усвојен је јануара 1855. године.

„Настављенија за телеграфска надлежатељства” донета су априла 1855. године.

Прописе је сачинио др Милицер, а допунио и превео на српски језик начелник Поштанског одељења Херкаловић. Према овим прописима, телеграфска служба се обављала све до 1868., када је донето ново „Настављеније за телеграфске штације”.

Од маја 1856. године датира „Уредба о одправљању званичних депеша на Србским телеграфическим линијама”.

„Криминални (казнителни) законик за Књажество Србију” на снази је од 29. марта 1860. године и у њему су одредбе о безбедности телеграфских постројења.

Први потпуни телеграфски закон донет је 1867. године.

Увођење Хјузових и Бодоових телеграфа

Године 1891. у Србији су у јавни саобраћај уведени телеграфски апарати професора Дејвида Хјуза. Овај телеграф имао је 28 дирки којима су се слова исписивала директно на папир.

Први курсеви били су отворени у Београду 1888. године и Нишу 1889. године, а прве обуке држали су Вахрам и Шахин. Касније су за обуку отворене и такозване „Хјузове школе”.

Преко Хјузовог телеграфа могло је да се отпрема од 120 до 160 знакова у минути.

Београд је до 1914. преко ових апарата одржавао везе са Пештом, а повремено са Нишом, Софијом и Сарајевом.

Пред Први светски рат у земљи је било 485 Морзеових и 15 Хјузових апарата, а касније је од савезника набављено још пет Хјузових апарата.

Емил Бодо изумео је телеграф који је могао да отпрема до пет телеграма истовремено.

На њему је радило до четири оператера, а тастатура се састојала од пет типки.

Значај Бодоа је у томе што је изумео код, касније прихваћен као „међународни код број 1”, чији је сваки карактер комбинација пет кључева – кода. При пријему, ови сигнали су се привремено складиштили на пет електромагнета, а затим су се декодирали и штампали на траку, што је у великој мери повећало брзину преноса.

Српска влада је са Крфа, током Првог светског рата, организовала да наши техничари оду у Француску на обуку за рад на овим апаратима.

Прве Бодо гарнитуре монтиране су у Београду 1922. године за везу са Италијом, а први курс водио је руски избеглица Чеборарев. Први апарат пуштен је у рад на релацији Београд–Ђенова, 1923. године, а 1938. успостављена је веза Београд–Париз.

Преко Бодо дуплексне гарнитуре могло се преносити до 360 знакова у минуту, а преко четворократне до 720 знакова.

Током балканских и Првог светског рата, наша војска је користила бежичну телеграфију за потребе војних операција и одржавање везе са савезницима, а 1919. и 1924. почињу да раде прве радио-телеграфске станице у држави.

Телеграфски апарати у Србији престали су да се користе педесетих година 20. века; када су их потпуно заменили телепринтери.

Галерија Центра за културу и уметност Алексинац
Отварање изложбе у уторак, 15.09.2015. у 19 сати