Арт галерија Дома културе Алексинац

27. март - 10. април 2017. год.

Отварање изложбе у понедељак, 27.3.2017. у 19 сати

Мостови уметности

„Колут Мандић“, покрај Сомбора, једна од најбољих уметничких колонија у Србији, посвећена претежно сликарству, слави јубилеј 30. сазива. Смотра је обележена симболичнимназивом „Мост“ – као спона између држава, народа, публике и уметника, између „бездaна“ и „чаробног (Бачког) брега“ сликарских протагониста, сталног покрета и мировања оногпореклом аристократског, тривијалности као микрокосмоса и стваралачке надсвести… Већ само место одржавања и излагачка активност колоније, од центара у Србији до оних у региону и планирано наступање на другим континентима (САД и Канада), израз је ликовне мостоградње, посебног, свеопштег и немуштог – али свима разумљивог језика слике, њене волшебне способности да оно упијено сопственим очима уметника остави дубок траг, да као perpetuum mobile непрестано додаје, славећи човека и илинданске сусрете.

На овој колонији и изложбама, окупили су се сада уметници из малих градова и престонице, разних генерација и ликовних светова. Можда су права демократичност, разумевање и заједнички живот могући само у уметности, непресушном изворишту и исходишту – јер нису ли сви прошли, садашњи и будући уметници духовни сродници? Не препознају ли се сабраћа и у далекој прошлости? „Колут Мандић“ окупља само најбоље уметнике, доказане у свом стваралаштву бројним самосталним изложбама, наградама и монографијама, од којих су поједини докторанти, асистенти и професори. Њихова дела су сјајна и истинита огледала, а богатство мотива потврда је непресушног извора тема сложених од безнадежности, промена, карактера, носталгије и каткад неопходне осаме, бујности сентимента и смирености интелекта…

Као што то обично бива у свету виталне уметности, и овог пута сазив је у знаку велике и плодне различитости, мада би се могло рећи да главни тон колонији, као и раније, дају уметници фигуралне вероисповести. На њој учествују сликари и сликарке експресионисти, анахронисти (тзв. сликари меморије), реалисти, магични реалисти, представници завичајног реализма, посебног и само српског доприноса реализму као великој стилској формацији, сликари фантастичног, измаштаног универзума, метафизичари и заступници (пост)модерног израза. Вредности и идеје изједначене су, квалитет слике једино је пресудан и сопствени је пропагатор.

Уметници на прави начин, у суженом обиму, приказују српску ликовну сцену, једну од мањих али по значају и резултатима, како мисле и страни експерти, за поједине видове уметности међу најважнијим у свету. Побуђујући раније велико интересовање у Паризу и светским центрима, српско сликарство и на овај начин отвара дијалог између Колута, Сомбора, Београда, Париза и Њујорка, откривајући топлину, духовност и умност балканских стваралаца, која сеже до Сократа, Платона и Аристотела – који нису били ништа друго до Балканци. Србија и балканске земље као да су подсвест Европе, имагинарно, тајно средиште и извориште митова, које производи вишак историје у време када се прориче њен крај. Школовани и надахнути, сензибилни и пуни идеја сликари на оваквој колонији не подижу само један мост – већ мостове између различитих поетика и ликовних светова, враћајући домаћу и страну публику Њеном величанству слици.

Мандићи су опет направили инпресиван мост и вратили нас слици.

Дејан Ђорић, ликовни критичар