Текст: Ивор Мартинић

Режија: Предраг Стојменовић

ЛИЦА

Миа................ Милена Павловић Чучиловић

Бранко............ Милош Биковић

Роберт............ Дејан Матић Мата / Марко Живић

Дорис............. Јелисавета Орашанин

Ана.................Весна Чипчић

Оливер............Срђан Дедић

Рита................Милица Зарић

Михаел........... Иван Томић

Сара...............Ања Алач

Тин................Владан Милић

Сценограф: Ирена Кукрић

Костимограф: Драгица Лаушевић

Избор Музике: Предраг Стојменовић

Језичка адаптација: Маша Стокић

Асистент редитеља: Милица Гојковић

Асистент сценографа: Милица Ивковић

Организатор: Срђан Обреновић

Инспицијент: Дејан Поповић

Суфлер: Зорица Попов

Фотографије: Марија Иванишевић

О ДЕЛУ

Праизведба комада „Мој син само мало спорије хода“ Ивора Мартинића изведена је 26. новембра 2011. године у Загребачком казалишту младих (ЗКМ) у режији Јануша Кице. Представа је гостовала на бројним позоришним фестивалима у региону, а о квалитету текста и поставке говори број награда којима је овенчана: на 22. Марулићевим данима у Сплиту освојила је 4 награде, на 19. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци – шест признања, колико и на 35. Данима сатире Фадила Хаџића, на 52. Сарајевском МЕСС-у Ивору Мартинићу је додељен Златни ловоров вијенац за најбољи драмски текст. „Мој син“ проглашен је најбољим комадом и приликом 20. доделе Награда Хрватског глумишта.

Критике су биле, без изузетака, позитивне, па је тако Бојан Муњин у Новостима записао: „Млади драмски писац Ивор Мартинић засјао је прије двије године на регионалном казалишном небу и отада сјаји све јаче. Његове драме једноставно и луцидно погађају трауме данашњице: суморне атмосфере и шкртих дијалога, откривају болна мјеста међуљудских односа, нефункционалних обитељи и нас самих, већ обамрлих од егзистенцијалних недаћа и психосоцијалних кошмара“. Жири Међународног фестивала малих сцена у Ријеци записао је у образложењу: „Ријеч је о изузетном сценском дјелу у којем су сви сегменти сједињени у јединствени редатељски, глумачки и визуални изричај чиме је остварена динамична, узбудљива, хомогена и емотивно набијена представа која на израван начин, капиларно уписан у снажан Мартинићев текст, кроз комплексне односе у дисфункционалној обитељи.

„Мој син само мало спорије хода“ постигао је за кратко време велики успех, освојио више од двадесет награда, те тако постао један од најнаграђиванијих пројеката у историји хрватског позоришта.

 О ПИСЦУ

Ивор Мартинић рођен је 1984. године у Сплиту. Дипломирао је драматургију на Академији драмске умјетности у Загребу. Као драматург сарађивао на продукцијама у Дјечјем казалишту Дубрава, позоришту Мала сцена, Театру ИТД, на Еуроказу, на Ријечким љетним ноћима, ЗКМ-у... Редовито сарађује с драмским програмом Хрватског радија у склопу којег су изведене све његове драме. Пише драме, радио драме и сценарије.

За драму „Овдје пише наслов драме о Анти“ добио награду „Фабрик е Кроаси“ (Fabrique et Croatie) друштва РЕЗ и награду Мали Марулић на Фестивалу хрватске драме за дјецу. Драма је праизведена у Градском казалишту младих у Сплиту у режији Ивице Шимића у мају 2009., те постављена у Блу Елефант Театру (Blue Elephant Theatre) у Лондону и Театру де Шардон (Theatre des Chardons) у Бриселу. „Драма о Мирјани и овима око ње“ праизведена је у Југословенском драмском позоришту у фебруару 2010. године. Исте године постављена је у Местном гледалишчу љубљанском у режији Душана Јовановића и Хрватском народном казалишту у режији Ање Максић Јапунџић.

Добитник је низа награда за свој рад. Драме су му преведене на десетак језика, а неки од превода су и објављени.

 О РЕДИТЕЉУ

Предраг Стојменовић – дипломирао позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Уметнички сарадник на предмету глума од 2001. године на Академији уметности у Београду. Уметнички директор Позоришта Дадов у периоду 2000-2011. Ментор у више међународних позоришних радионица у Словенији (Љубљана, Копер, Изола). Режирао је 30 представа у Београду, Бања Луци, Крушевцу, Нишу, Вршцу, Врању, Кикинди, Пироту.

РЕЧ ПИСЦА

Драма „Мој син само мало спорије хода“ у средишту своје теме има болест која покреће промишљања о несталности људских бића, те како се са тиме носимо с обзиром на трајање тих истих бића. Из чега црпити наду и што у таквој кризној ситуацији постане битно? Што се о животу са сигурношћу може знати? У овом тексту обитељски односи су нарушени због појаве болести, те на видјело излазе осјећаји напуштености, огорчености, немоћи и немогућности превладавања властитих дубоко укоријењених предрасуда према онима другачијима од нас. Текст се бави егоизмима свих чланова, који су у немогућности прихватити несталност живота. Њихова крхка бића се сламају пред болешћу, која је изван њихове моћи. Обитељ се разоткрива као егоистична заједница која тешко прихваћа компромисе. Како је обитељ темељна јединица друштва, то се пресликава на садашњи тренутак.

 Ивор Мартинић

 РЕЧ РЕДИТЕЉА

Немогућност да прихватимо болест и различитост ближњих, доводи нас у раскорак између самообмањивања и реалности. Породица у драми Ивора Мартинића „Мој син само мало спорије хода“, суочава се са дистрофијом, деменцијом, хомосексуалношћу, а њени чланови, растрзани између онога што желе да неко буде и онога што тај неко јесте, западају у стање самосажаљења и повезују се са осећањем пролазности и неостварености. Такав егоизам узрокује да не чују једни друге и чини их неспособним да искажу љубав коју носе у себи.

 Предраг Стојменовић

Петак, 20. новембар 2015. год. у 20 сати

Велика сала Дома културе Алексинац