Једне вечери на десетогодишњицу пријатељства краљ Луј XIV (Ћетковић), дворска луда (Луткић) и писац Молијер (Илић) се заједно опијају евоцирајући успомене на прохујала времена. Усред весеља, краљ открива да је сазнао да њих двојица играју фарсу о њему у којој га исмејавају, па присиљава своје пријатеље да ту фарсу одиграју само за њега.
„Као у већини комада написаних од друге половине 20. века не постоји јасно жанровско одређење. Ако би морала да се измисли жанровска кованица за ову представу, то звучи отприлике: трагикомедија са елементима фарсе у оквиру политичког театра. Или како се обично то описује, доста слободним термином – 'животна представа' “, кажу глумци.
Гавранов динамичан комад о љубави, пријатељству и владању, пун неочекиваних обрта који позоришној публици задржавају дах, у протеклих четврт века имао је чак 19 позоришних премијера широм света од Сарајева, Марибора, Подгорице и Мостара до Вашингтона, Мелбурна, Софије, Прага...
„Ноћ богова“ долази и у Србију захваљујући жељи Луткића, Ћетковића и Илића да оживе „карактере који су архетипски, а опет се налазе у свакодневном животу данашњице“.
„Комад нас је спојио. Сва тројица смо осетили узбеђење прво као читаоци драмом, а касније потребу као уметници да пробамо да пренесемо то узбуђење публици. Подела је настала жељом да играмо ликове какве до сад нисмо играли. Да изађемо из наше 'удобне зоне' и представимо се публици у новом светлу“, истиче Луткић.
„Комад ставља своје јунаке на муке којима су људи изложени од кад живе у заједницама. Човек који је разапет између жеље да уради оно што осећа да је праведно и начина како мора да живи у свету и односи се према моћнијима од себе. Како моћнији од нас никад нису сигурни у нашу љубав и да ли је она само из интереса или је искрена. И да ли су најмоћнији и даље уопште људи као ми остали?“, објашњавају тројица глумаца.
Каквом се надају пријему публике, односно какав желе извршити утицај на њу са „Ноћи богова“ Луткић, Ћетковић и Илић?
„Исти онај утицај који смо имали кад смо прочитали комад. Пре свега заинтересованост шта ће се десити јер је ово једна врло узбудљива драма која гради напетост и има 'twist' на крају који не разочарава. На дубљем нивоу, велики распон емоција према јунацима драме, гледајући како друштвене улоге које преузимамо у животу имају страшне последице на нас као људе“.
ДЕЈАН ЛУТКИЋ
Дејан Луткић је рођен 19. фебруара 1974. године у Врбасу, али је детињство провео у Кули. Завршио је нижу музичку школу, одсек клавир, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је члан позоришта Бошко Буха. Популарност је стекао улогом Ринге у филму „Рингераја“ (2002). Познат је и као мафијаш Аламуња из телевизијске серије „Бела лађа“ и као Јован Јагодић из серија „Сва та равница“, „Јагодићи“ и „Јагодићи: Опроштајни валцер“.
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ
Студирао Факултет драмских уметности. Члан Југословенског драмског постао 1996. У свом матичном позоришту остварио је улоге: Командант, Клеменсо (Кандид или Оптимизам); Картриџ Килбрајд (У мочвари); Љутко (Брод за лутке); Барон (На дну); Ранко из Београда, Ранка из Београда (Говорница); Геле (Буре барута); Диомед (Троил и Кресида); Дејан (У потпалубљу); Оронт (Мизантроп); Јоханан, Поџерс (Салома). Добитник две Годишње награде ЈДП и три награде за лепоту говора „Др Бранивој Ђорђевић“. Игра у бројним популарним филмовима и серијама: Породично благо, Зона Замфирова, Мој рођак са села, Рањени орао…
НЕБОЈША ИЛИЋ
Дипломирао глуму на ФДУ у Београду. Стални члан Позоришта Атеље 212 од 1998. године. Позоришне представе (избор) – Атеље 212: Путујуће позориште Рикоти (Ханибал), Кући (Фома), Опера за три гроша (Филч), Велика свеска (Први близанац), Једва стече зета (Дарденбеф), Хенрик IV (Ландолфо), Нирвана (Џери)... Народно позориште: Дон Жуан (Пјеро); БДП: Човек је човек (Поли Бајкер), Под окриљем звезда (Посетилац)... ТВ: Бела лађа, Оно наше што некад бејаше, Лифт, Црни Груја… Филм: Монтевидео, Бог те видео, Друг Црни у НОБ-у, Клопка, Црни Груја и камен мудрости, Сутра ујутру, Кордон, Зона Замфирова, Она воли Звезду, Небеска удица, Лајање на звезде, Купи ми Елиота… Награде: Стеријина награда за глуму на Стеријином позорју 2010. године за улогу у представи „Чекаоница“.
МИРО ГАВРАН
Драматичар, романописац, приповедач и писац за младе Миро Гавран најизвођенији је хрватски савремени драматичар у протекле две деценије. Његова су дела преведена на 35 језика. Имају више од 150 издања у земљи и иностранству. По његовим драмама и комедијама настало је око 200 позоришних премијера широм света, а видело их је најмање два милиона гледалаца. Једини је живући аутор у Европи који има позоришни фестивал посвећен искључиво њему – Гавранфест.
Гавран је рођен у Горњој Трнави 1961. године, недалеко од Нове Градишке. Само три године након матуре дебитовао је 1983. године с драмом Креонтова Антигона у Драмском казалишту Гавела у Загребу. Дипломирао је на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу и постао драматург Teatra&TD и управник од 1989. до 1992. године. Године 1995. покренуо је Епилог Театар и био његов једини аутор до 2001. када је са супругом утемељио Театар Гавран који сваке године изведе једну његову премијеру и стотинак реприза. Три године касније појављује се с драмом Ноћ богова која је, рећи ће зналци, најбоље написани Гавранов комад. У раздобљу од 2000. до 2010. године његове драме су постављене у више од 110 различитих продукција.
Среда, 18. новембар 2015. год. у 20 сати Велика сала Дома културе Алексинац
