Текст: Александар Михаиловић

Режија: Александар Михаиловић, Дејан Цицмиловић

Играју: Александар Михаиловић, Дејан Цицмиловић

Музика: Ненад Василић

Тон, видео и светло: Бане Илић

Александар Михаиловић и Дејан Цицмиловић јунаци су трагикомедије „Срећна Нова“, која ће вас насмејати и дотаћи. Прича о двојици људи, који се након одласка из земље 90-их година враћају у Србију, са истим бунтом који у њима живи и после 2 деценије.

Трагикомедија је отприлике жанр који ми живимо, каже Александар Михаиловић који је и писао текст. У тој жанровској одредници то „траги“ значи да се бави данашњим тренутком, актуелним проблемима, темама, амбијентом у коме живимо, а „комедија“ је тај шаљиви, комичнији отклон који јунаци представе праве у односу на проблем који их мучи.

„Срећна Нова“ је представа за себе, али је у неку руку и наставак „Емиграната“ Славомира Мрожека за кога кажу да је мајстор интелектуалног хумора. Она се ослања на емигрантска искуства наших људи чије су приче биле инспирација за текст.

„То је прича о двојици људи, бивших емиграната, који су се нашли после 20 и више година у Новогодишњој ноћи. Дејан Цицмиловић и ја смо путовали по Европи и сретали се са нашим емигрантима, разговарали са њима и сва та наша искуства у „судару“ са њима увучена су у овај комад“, каже Александар Михаиловић.

Запитали су се шта би било када би све те људе вратили у Србију, а јасно је да живимо управо у временима када нам све више људи одлази.

„То је више прича о нама данас овде него што је прича о тим људима – емигрантима, тамо негде ван. Представа је довољно духовита да можемо да поднесемо сву ту тежину и сву муку која нас свакодневно напада, а са друге стране довољно улази у срж проблема, а можда и негде у срж решења“, каже Михаиловић.

Александар Михаиловић и Дејан Цицмиловић припадају генерацији која је одрастала 90-их, када су, како каже Цицмиловић, млади масовно одлазили из наше земље.

„Неки су се враћали, неки остајали из разноразних разлога. Неки су одлазили из политичких, неки из егзистенцијалних разлога. Сви су покушавали да нађу врсту неке слободе: економске, материјалне, духовне. Ово је прича о људима који су отишли из различитих побуда: један да буде гастарбајтер и заради новац, а други да побегне од одређеног режима који га је на неки начин притискао у духовном али и егзистенцијалном смислу.

Након одређеног периода у иностранству и један и други су на неки начин остварили своје циљеве. Један је зарадио паре и вратио се у земљу, а други је дочекао слободу за којом је жудео“, објашњава Дејан Цицмиловић.

Када се врате у земљу из које су отишли обојица се суочавају са проблемима који су остали готово исти.

„Један од њих има проблем у вези са судбином своје породице, а други-интелектуалац који је отишао због својих неслобода, покушава да помогне актуелној власти, која је баш у том тренутку дошла на власт. Након одређених година долази до разочарења и код једног и код другог, нарочито код интелектуалца који схвата да се у ствари ништа није променило. Он покушава да поново оде, али су сада околности потпуно другачије“, преноси нам окосницу приче Дејан Цицмиловић.

Те генерације које су одрастале 90-их имале су потребу за бунтом, потребу да кажу нешто, не да банално пркосе систему, већ да поставе одређена питања и укажу на оно што се дешава у друштву, како би се на тај начин ослободили неког унутрашњег страха од тадашњег времена.

„Ово је можда бунт те наше генерације у садашњем времену. Публика треба да очекује да ће се заиста насмејати на неколико места, али и подсетити на оно што нас је у ствари затекло од 90-их до данас и где су данас „мали људи“ и они који су се представљали као интелектуалци, како они живе и какве су им позиције“, каже Цицмиловић.

И Александар Михаиловић и Дејан Цицмиловић, који потписују и режију, истичу да нису желели да направе представу која би била „булеварско позориште“ да би се људи просто насмејали. Њихова представа доноси дозу сарказма и ироније, дозу смеха, али и неке трагедије која дотиче људе.

Петак, 23. јун 2017. год. у 21 сат

(у оквиру АЛЕФ-а Алексиначког летњег фестивала)

Двориште Завичајног музеја Алексинац

(у случају кише – Велика сала Дома културе Алексинац)

Улаз слободан